U Evropskoj uniji „nova hrana“ je hrana koja se nije konzumirala u velikoj meri pre 1997. godine, kada su usvojeni novi propisi o njoj. U tu grupu namirnica spadaju: godži bobice, čia semenke, sprirulina i sl. Iako su ovi proizvodi u Srbiji novi, oni se u EU koriste već dve decenije i izvesno je da su bili dobro kontrolisani pre nego što su pušteni u promet. Iz tog razloga, kada se ovi proizvodi pojave kod nas, ne treba da brinemo o njihovoj bezbednosti i uticaju na naše zdravlje. Čak se ovi proizvodi dvostruko kontrolišu jer namirnice, koje spadaju u zdravu hranu, a koje su već prošle kontrolu u EU, moraju ponovo da se sertifikuju kod nas, a po određenim pitanjima, naši propisi su stroži od evropskih. Dakle, kad namirnica prođe domaću sanitarnu kontrolu, možemo da budemo sigurni da je potpuno bezbedna. Ovako oštra kontrola nosi sa sobom i višu cenu proizvoda jer proces sertifikacije dugo traje i mnogo košta.
Pored toga, Srbija još nema specifične propise koji se tiču novih namirnica, naročito zdrave hrane i super hrane, što otežava posao uvoznicima. Dešavalo se da uvoznici nisu mogli da uvezu namirnice koje se u svetu dugo koriste jer su nebezbedne po našim propisima.naravno, one ne bi mogle da prođu kontrole EU da su zaista nebezbedne, ali ih jednostavno naši propisi ne prepoznaju. Dakle, ako je reč o proizvodima uvezenim iz EU bilo da im je to zemlja porekla ili ne, potrošači mogu biti bezbedni jer su te namirnice prošle kontrolu EU i kontrolu našeg Ministarstva zdravlja ili poljoprivrede. Nešto je problematičnije kada se uvodi direktno iz zemalja porekla namirnica gde propisi o bezbednosti hrane nisu isti kao u EU. Međutim, i ta roba mora da prođe rigorozne domaće sanitarne kontrole.
Što se cena tiče, one zavise od sertifikata koje roba ima, ali ako roba ima iste sertifikate, a različite cene, reč je o razlikama u trgovačkoj politici uvoznika i distributera, a ne o kvalitetu robe.
Prilagođeno sa: www.zdravahrana.com
